Srpski književni glasnik

КАКО се Мула- МЕХМЕД Оженио. 571 пушкаста глава Мунтина, подбрађена великом, жутом јеменијом, чији јој первази пали до очију и по образима, и сакрили јој пола лица.

— Штаћеш — запита тихо, гледајући му право у очи.

Мула-Мехмед се збуни. Отегну шијом, прогута пљувачку и окрену главу у страну као да би да угледа некога за собом.

— Ја сам дош'о, — поче замуцкујући, — да те запитам нешто. Ево сам донио једнога пивца, а чуо сам да у тебе има кокош... Па, бива, ако је мунасип, кад је у мене пивац а у тебе кокош, да трампимо...

Мунта. се одмаче од каната и грохотом се засмија.

— Па с тога си дош'о7 — запита. — Због једне кокоши, па се толико мучит'...

— Нисам ја само с тога дош'о, — опет замуца мула-Мехмед. — Има ту још хесаба...

— Каква хесабаг Мула-Мехмед спусти пијевца на тле и рукавом од антерије отра крупан зној, који га бијаше облио по челу.

— Ех, не знаш ти моје јаде! — уздахну. — Мајка ми је умрла, па сам сад к'о сироче... — Умрла је и моја, — окреса она брзо и опет га

престријели оним чудним погледом, који он никако није могао издржати.

— Ама није теби к'о мени, — дочека мула-Мехмед. — У мене имају дви краве, па ји нема ко да музе.. Ја музем, ама сам невишт, па ми не дају пуно...

— А ти нађи кога другога!

Мула-Мехмед тужно заврти главом.

— Није ни то све! — дочека. У мене је и своја кућа, ама је нема ко уредити... Краве похелаћиле авлију,

а нема ко да очисти... У собама ми се залегли, да опроOTHII, МИШИ...

— Купи мишарицу, -— опет упаде она. — КЕх, није то тако лахко, — окоси се мула-Мехмед, прибравши се мало. — Ја сам ту смислио друго, — Не

може ве 'вако, а ја..,