Srpski književni glasnik

598 СРпПски Књижевни ГЛАСНИК.

и одблесак мисли других људи, све је то човек добио од других, од оних који га окружују, од оних који су пре њега били, у толикој мери да је Огист Кант имао право када је казао да је човечанство више састављено од мртвих но од живих.

Што више човек живи, он еве више дугује другима, дуг је сваки корак који учини у животу, „на путу који су људи по цену грдних мука, често се хиљада живота начинили кроз баре и планине; дуг при сваком 0крету точка на колима или на вагону илп на броду ; дуг при свакоме утрошку каквог пољопривредног, индустриског или научнога продукта; дуг према свим мртвима који су оставили то наследство, према свима онима чији је рад преобразио земљу, те од оног мучног и мрачног склоништа првога доба створио грдно плодну њиву и творницу ; дуг према онима чија је мисао отргла елементима њихове снаге, па их, баш том снагом, свладала и потчинила; дуг према онима чија је свест отргла њихову расу из онога доба насиља и мржње, па је мало по мало водила слози и миру“.'

Гете је врло добро уочио тај закон свеопште солидарности када је учинио ово признање: „Највећи теније не ствара ништа добро ако живи само од својих извора. Сваки мој спис надахнули су ми милиони особа, хиљаде различитих предмета: научењак, незналица, мудрац и лудак, дете и старац сарађивали су на моме делу. Мој рад само комбинује разне елементе који су сви извучени из стварности: скуп свега тога носи име Гетеа“. Човечанство, по. поређењу Алфреда Фујеа, није архипелаг од којега свако острво има свога Робинеона Свака људска група, породица, племе, отаџбина, човечанство, вољно или невољно, јесте једна солидарна целина, која напредује по законима општега, заједничкога развитка. Што је закон гравитације за физички евет, то је закон солидарности за морална бића.

! Солидарност, српски превод, 57.

НА