Srpski književni glasnik

а ЖЂЊНА И а

Иса ар,

КУЋОМ, ЧЕ, auta 3

1

Из Слободе у Ропство. 49

никаквих либералних осећања и идеја, да је више не вређа ни то што се ногама гази право личнога суда, и ако је оно основ либерализма, — партија која грди као отпаднике од либерализма све оне своје чланове који неће да уступе своју независност. Али да оставимо на страну изобиље индиректних доказа да масе нису у стању да спрече развијање тиранског чиновничког сталежа, довољно ће бити да испитамо директне доказе које нам пружају баш оне класе међу којима су соппалистичке идеје највећма раширене пи које сматрају да имају највише користи да их шире, — радничке класе. Оне ће сачињавати велики део у социалистичкој организацији,

и њене особине одређиваће природу саме организације.

Какве су дакле њене особине, судећи по ономе како нам

их показују организације које су већ створене

На место егоизма послодавалачких класа, и егоизма у конкуренцији, изгледа да ћемо имати алтруизам основан на узајамном помагању. Међутим, колико се досад показао тај алтруизам међу радницима 2 Шта да кажемо о“ оним одредбама што ограничавају број радника у

сваком занату, или о одредбама што не даду да ниже

радничке класе постану више класе7 У оваквим пропи-

сима не виде се ни трагови оног алтруизма којим соцпна-

лизам треба да буде проникнут. Напротив, види се како

осе гледа лична корист онако исто лакомо као што се _ гледа и код трговаца. Одатле је јасно да можемо закључити

да ће, сем ако се људска природа изненада и на некакав готово чудноват начин не промени, гледање личних инте-

реса утицати на рад свију класа што буду састављале

содналпетичко друштво. Уз ово пасивно презирање туђих права иде и

"активно дирање у њих. „Пристани уз нас или ти више нећемо дати да зарађујеш хлеба“, тако обично прети

сваки члан радничких друштава онима који раде исти занат, али нпеу уписани у друштво. И док ови који су уписани упорно чувају своју слободу да сами комби-

·нују и одређују колика. ће им бити надница, на шта пот-

4