Srpski književni glasnik

. ; = 1. [31 да 50 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

пуно имају право, дотле се не само не признаје слобода онима којп нису њиховога мишљења, већ се сматра као злочин тврдити да је и они имају. Они радници који ce придржавају свога права да самостално закључују своје уговоре, називају се „лупежима“ п „издајицама“; п се њима, се поступа насилнички, п поступало би се још хиљаду пута горе, да није полиције п законских казни. Поред тога што не воде никаквог рачуна о слободама својих другова, удружени радници с диктаторском охолошћу понашају се према послодавалачкој класи; није им доста да њихове газде пристану на прописане услове што се тиче рада, већ не смеју дати посла никоме који није уписан у њихове корпорације; чак, у неким случајевима, букнуће штрајк ако газда стане да ради с трговцима који примају и нечланове радничких друштава. Види се дакле да су радничка · друштва, или бар ова

најновија, одлучила да приведу у живот своје одредбе без обзира на права других који су тиме заинтересовани.

Идеје п осећања тако су сад пзопачени да се чување ових права сматра као злочин, а њихова повреда као праведна ствар.!

“

! Вредно је видети до каких закључака могу да дођу људи.

кад престану да воде рачуна о простом принципу да је сваки слободан да ради на остварењу онога што је себи одредио као

циљ у животу, и да га ништа у томе не може задржати, сем ако.

овим својим радом не смета раду других људи на остварењу њихових циљева, Пре једне генерације чули смо како се на сваком

кораку проповеда „право на рад“, т.ј. право да се сваком нађе ~

рада, а и сад има доста људи који мисле да је заједници дужност pa да посла свима. Упоредите то с доктрином која је важила у Француској кад је монархијска власт била на свом врхунцу, и по којој је: „право на рад краљевско право које владалац може продавати и које п-даници треба да купују“; контраст између овога и овога горњег је врло велики, али има један још већи. Данас гледамо како васкрсава стгра деспотска доктрина, само с том разликом што су радничка друштва дошла на место краљева. Јер сад кад их има свуда, и кад сваки радчик мора да плати одре-

ђену суму да би ушао у ово или оно друштво, ако не жели да иначе, као нечтан, не могадне нигде наћи себи посла, збиља се