Srpski književni glasnik

~ Књижевни ПРЕГЛЕД. 69

владу над земљом, или бар да јој, по свом нахођењу, даје праван. Док сеод странке тражи да буде активна, да се излаже непрекидној борби, да троши своју снагу, дотле народна група, по својој природи пасивна, без нарочите улоге, остаје конзервативна и непомична. Сем тога, породица или сталеж постоје нарочито због тога да бране властита права и посебне интересе, странка, на против, утицаће корисно на ток државних послова само онда, ако, одрекавши се својих личних амбиција, “цело старање једино заједници поклони. Чим чланови странке отпочну радити да пре свега своје жеље задовоље, странка се одмах деградује у клику или котерију, ~ губи свој утицај и распада се.

Што је држава слободнија и напреднија, све ће јаче бити развијен живот странака, и све активније њихово мешање у јавне односе. Теократија mw деспотија, две форме неслободних држава, не трпе никакав утицај грађана на државне послове и угушују сваку странку. Је ли довољно да држава буде само слободна Не. Ако јеу њој политички живот застао и постао млитав, — можда ће бити странака, али њихова је вредност ништавна, ионе морају изумрети. У државама сређеним, с правилним развитком друштвених прилика, са слободном употребом јавних права, утицај странака ствара се природно, не насилно, и природно, не против воље, јавља се еве живље учешће грађана у страначком животу. У таквим државама може се с правом рећи: „никаква није врлина доброга. грађанина не припадати ни једној странци“; онда Ty постаје оправдан закон, који је Солон донео, да ће еваки "бити кажњен емрђу или губитком грађанских права, ако при нередима у Атини не буде пришао једној од странака и помагао јој. Грађанин не само што ужива неограничена. политичка. права, него му је, у том случају, – дужност да их употреби. Та дужност ствара једну тешкоћу. Према контрастима, које изазива бујан државни живот, почеће нагло да расте број странака, и грађа-

1 Bluntshli: Politik (der Lebre vom modernen štaat, III Теп, с 499.)