Srpski književni glasnik

нину неће лако бити да се одлучи којој ће од њих,при- – пасти; исто тако вероватно је-да ће, имајући велики из- бор, јављати се често код њега жеља да прелази из једне – у другу, и тада ће политички морал паети. и Странака има врло различних. Шолнбергер спомиње · + неколико врста. 1) Верске странке: раније у Енглеској · католици, пуританци и презбитеријанци, у Француској | лигисте и хугеноти; данас ултрамонтанци. 2) Hapomne, | = : односно племенске странке: патриотске п ave Народне или племенске странке стварају се у државама, које су склопљене из разних народности и племена. у Енглеској некад била је прво енглеска и скотска, за тим ирска странка под О' Конелом п Парнелом; у Аустрији и данас ческа и немачка, — све те странке врло су опасне за. државу, подетичу раздор и стварају расцеп, јер имају за циљ. остварење нове државе. Патриотске и ванземаљске странке : јављају се у земљама где постоји завојевачка управа, | или влада стран политички утицај. Онда је патриотска – свака странка, која стане против њега да се бори; ванземаљска. би била, странка, која би тежила да га учврети и ојача, или која би се наслањала на какву страну др- жаву. Тако су Гези били патриотска странка у Нидераандији за доба шпанског господарства, тако је пређе 2 = Швајцарској постојала једна француска и једна аустриј- 5 ска ванземаљска. странка. 3) Сталешке странке: племићи – и грађани, јункери (у Пруској), сељачка и радничка странка, — разлике између њих у чисто политичком и економском смислу прелазе обим једне обичне странке и добијају социалан значај. 4) Уставне странке, монархистичке и републиканске. Међу самим монархистама такође има неколико BpčTa династичких странака. У "Француској, · i на пример: бонапартисте, бурбонисте и орлеанисте; ари- | стократе и демократе; централисте и. федералисте у Швајцарској. >) Економске странке, данас основане на. заштити или на елободној трговини; социјалдемократе ј: који у својим програмима обухватају цео систем друштве организације. 6) Чисто политичке странке или опши