Srpski književni glasnik

~ Књижевни ПрЕГЛЕД. 75

у — звано коалиционо министарство, у које улази свака странка сразмерно јачини својој. У том случају све би странке

биле владине, опозиције нема, — У уставним монархи· јама такође постоји представнички систем, владу поставља "владалац, као и у парламентарном режиму, али у њима су народ и владалац равноправни. Према томе и органи, које они бирају: парламенат и влада, стоје један према другом ес подједнаким правима. Владалац ће еклопити > владу не водећи много рачуна о странкама. Влада, разуме

се, принуђена је да се ослања на странке, али она – не зависи искључиво од њихових утипаја. При састав— љању владе могу се у обзир узети све странке, то би била политика јузее пићеи. Изједначивши их, влада неу_ трализује странке. Али, чим, у извесном тренутку, која од — странака буде уживала већу милост од осталих, све друге редом почеће оптуживати владу да је слаба, притворна "и сплетена. Онда је лако могуће да се влади деси непријатност, да упадне између странака, место да стоји изнад њих. Такву је политику водио Луј Филип у Француској. Ако би се влада ослањала на једну одређену странку, то може бити илп проста веза са странком, која је њој наближа по свом програму, илп је веза основана на нарочитом споразуму, коме је циљ да влада придобије потпору извесне странке. Ту влада пактира са странком, и тај споразум баш показује да су и једна и друга страна — равноправне. Положај владиних према опозиционим етранкама није псти као у парламентарној монархији. Пре

свега. владина странка не управља владом, него влада с њом · прави споразуме; за тим, опозиција није толико управ·љена против владине странке, колико против саме владе, Јер владина странка само више или мање зависи од владе, ои се променом њенога курса и сама губи сваки значај "као владина етранка. У уставним монархијама лако и често јавља се корупција и код владиних п код опозиционих странака. Пошто је влада ту независна, свака странка тежиће "да задобије њену милост ; у том циљу она јој или прилази, или јој прави опозицију. У режимима парламептарним и де-

и Зи 333

4, „0

i M,

i

7574

Ma)

“. (4 |

+ ит vr

„aa

> Nr

5 A?

у,

~

2 i

24, “+ „ .“

a 1