Srpski književni glasnik

у ф.

СТРИПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХТ, БРОЈ 2. — 16 ЈАНУАР, 1904.

ШЕСТ ОКА ВИНА.

Три пута је уочи Пантелина дне ударило велико звоно. Пи о претежнијим свецима неће њиме задрмати, већ оним малим пили средњим, али 'еад нареди тако поп Живко п отпоче вечерњу.

Служи се баш по реду п у длаку се држе правила, само мало необично што поп Живко повирује често иза цареких двери, а нико, баш нико у цркву не улази као да се није ни огласило оно велико звоно.

“ Већ се поче поп п мргодити, јер кад год погледа унаоколо, увијек једна те пста лица: црквењак, пјевчика, ђаци и оне три четири бабе, што скоро и не избијају из цркве; прве уђу, па пе излазе, док црквењаку не додије, те им се не окупи клети пи овим и оним свијетом да ће их једном притворити.

Поп све једнако повипрује, црква једнако празна.

И вечерња се примаче крају.

„Јако твоје јест царство, сила и слава,“ узвикну поп Живко из олтара прилично љутито п опет повири. У цркви потмуло одјекну: амин! а у исти трен бану на врата сељак у половну одијелу, средњег раста, мршава, обријана лица а дебела брка и зареда цјеливати иконе.

Разгали се попу Живку. Познаде Митра Шешеља из села Комара. Добар је домаћин. Истина, танак. је, нема Бог зна шта, али добро дочека и почасти. Његова је рела ове године да свештеника позове својој кући;