Srpski književni glasnik
749 Српски Књижевии ГлАСНПЕ.
— Нисам имао времена, рече Хоме, да спремим неколико речи које бих изговорио на њеном гробу.
Кад су дошли кући, Шарл се свуче, а чича Руо опет обуче“ своју плаву блузу. Она је била нова, и како је путем често брисао очи рукавима, она му је обојила лице; траг од суза оставио је био бразде на слоју прашине који га је прљао.
Шарлова мати била је с њима. Сви су троје ћутали. Напослетку чича уздахну:
— Опомињете ли се, зете, да сам долазио у Тост
једанпут, баш кад сте изгубили вашу прву покојну. Онда сам вас тешио! Могао сам шта да кажем; али сад...
Он поново уздахну из дубине груди:
— Ах! Овоме је, видите, убило! Изгубио сам жену..., после сина.., па ето сад и кћер.
Он навали да се одмах вратп у Берто, рекавши да не би могао заспати у овој кући. Чак не хтеде да види ни своју унуку.
— Не! не! то би ме одвећ растужило. Али пољубите је за мене! Збогом!... Ви сте добар човек! Ја ово нећу никад заборавити, рече он и ударп се по нози, не бојте се! ви ћете и у будуће добијати редовно ћурку.
Али кад се испео на косу, он се окрете, као што се некад окренуо на путу за Сен-Виктор, кад се растајао с њом. Сеоски прозори блистали су се под косим зрацима сунца које је залазило. Он метну руку пред очи, и спази на хоризонту једно зидом ограђено место, на коме су се овде онде дизала дрвета као црни букети у белом камењу, затим настави пут, лаганим касом, јер му је кљусе рамало.
Шарл и његова мати, п ако су били уморни, остали су у вече врло дуго у разговору. Говорили су о минулим данима и о будућности. Она рече да ће се настанити у Јонвилу, да ће управљати кућом, и да се више неће раздвајати. Била је вешта и умиљата, радујући се у себи што ће поново задобити љубав које је толико година била лишена. Изби поноћ. Село је, као и обично, било немо ; Шарл је био будан и непрестано је мислио на њу.
« | | -
а А И
и Ст
Др У И "А
o и и SIC