Srpski književni glasnik

ФРАНЦУСКИ РОомаАНТИЧАРИ И СРПСКА ПокзилА. 751

сродника и пријатеља. Године 1812, како су му се прилике погоршале, и како је Корзиканац непрестано владао, Нодје, на препоруку Фушеа, војводе од Отранта, пријатеља свога оца, и свога рођака де Тарсиа, главнога секретара Интендантуре у скоро анектованој Илирији, буде у септембру месецу постављен за библиотекара у „Љубљани.

Крајем исте, 1817 године, са позајмљеним новцем, са четрдесет динара у џепу, без пристојна одела, дође он са женом и ђерком, у Љубљану, „на пола пута за крај света, и са готово потпуном извесношћу да вас нећу више никада видети“, пише он једном пријатељу. „Најзад сам видео Илирију, пише он Весу, библиотекару у Безансону, 2 јануара 1813, п кроз снег од две етопе дошао сам до оштрих врхова Крањске. Тек што сам престао сретати срећнога становника Јадрана, лако одевена у одело од љубичаста платна, и главе покривене великим шеширом на коме се лепршају разнобојне траке, опазих зимљива, Илирца који цвокоће под кабаницом „од козје длаке — и вуненом капом од три парчета“. Љубљава му се учинила „пријатна и љупка“ (аггсађе е( тјапје), али без икаквих угодности. Нашао је две скромне собе, најчистије у вароши, са дрвеним постељама п сламњачама, п четири отрцане столице, од којих је једна храмала. „Лепо, рекох ја, ево нас у Спарти. Поздрављам те, срећна „Љубљано, последње и дирљиво уточиште древних нарави. Овде ћу бити срећан са боцом мастила, злехудом чорбом и једним крчагом“.

У Љубљани је тада био знатан број Француза, чиновника и официра. Палата гувернера плиреких покрајина личила. је, по сјају и етикети, на двор каквога ипанскога

О борављењу Нодјеа у Љубљани: Prancis Wey. Vie de CharГез Хобдтег. Рап. 1844. р. 19; књига његове кћери, М-те Мегп' ssier-Nodier: Charles Nodier. KEpisodes et vouvenirs de sa vie. Paris 1867. „Laibach“, p. 142—168; Correspondance i· nedite de Charles Nodier. 1105—1814, publiće par A. Estignard, Paris. MDOOCLXXYI, p. 135—141.