Srpski književni glasnik

~“

с и ти

: | | |

Ot о

ФРАНЦУСКИ РОМАНТИЧАРИ И ОРПСКА ПОЕЗИЈА.

рија броји на стотине“. На жалост он не помиње имена тих људи, али у његовом делу има трагова да је, бар по талијанском изворима, тражио објашњења о том мало

| познатом словенском племену, и делога живота показивао

је симпатија према том народу и уважења према његовој књижевности.

У Илирском Телеграфу изишла су два његова чланка о Словенској књижевности, роман Јован Збогар дешава се у Илирији, уз приче Смара иду са неколико Илпрских песама, Госпођица де Марсан и роман Бампири“ носе трагове његова борављења у Илирији.

Хронолошки су на првом месту чланци о Словенско књижевности, који су писани 1813, и прво изишли у Илирском Телеграфу. Лист, по заповести гувернера, није никако изилазио из покрајине, и не налази се чак ни у париској Народној Библиотеци. Алп у збирци Нодјеових критичких чланака“ прештампани су, и то су прва оригинална и опширнија саопштења на француском језику о нашој поезији.

Нодје јако цени уопште народну поезију, која му својом простом отменошћу изгледа да стоји над модерном поезијом, без израза и искрених осећања. Ту лепу и велику народну поезију, као што је шкотска, налази он

ı „LordButhwen oulcs Vampbpises, roman да С. В. риђlić nar P auteur de Jean Sbogar et Thćrese Aubert“, изишао је у Паризу 1820. То бављење вампиризмом донео је Нодје из наших крајева, где су га та веровања јако занимала, У „Белешци о вампиризму“ има подужи навод 1з Дом Калмета Списа о ПЏривиђењима, (1751) о вампирима у околини Београда. Мадетојве! Те de Marsan, која је изашла 1832, јесте једна љубавничко-завереничка историја, идила по сред карбонарских борби противу Наполеона. Писац се осврће на „дуге жалове Илирије, у пределима једва познатим од песника и научењака“, на поетска села Морлака и примитивнох племена Црне Горе, рушевине Поле, чудногате планине далматинске, историјске обале савске

2 Mćlanges do Littćrature et de Critique par M Ch. Nodier. Mia cn ordre et publićs par Alexandre Barginet, de Grenoble. Paris. 1890. Г. П, р. 353—373.