Srpski književni glasnik

„у о, yt er “а : x

760 Српски Књижевни. ГлаАСНИК.

Однос књижевних дела према писцу састоји се у овоме. У проучавању књижевних дела, критика често пази на самог писца, његову личност, и њоме објашњава његова дела. Она се тога ради пита каква му је раса, породица, порекло ; какве је врсте његов темпераменат, његово овећање, душа његова; какво му је васпитање, образовање, спрема; какав начин живота, пријатан илп тежак, ерећан или несрећан ; какве су му литерарне идеје, како замишља своју уметност, на шта у њој највише полаже, шта у њој воли постићи, и т.д. (критика „биографска“, „пеихо-

лошка“, „физиолошка“, „природна“). Сасвим је, у осталом,

право да критика на то пази. Пишући своја дела, писац, врло често, и у великој мери, уносп, свесно или несвесно, своје личне особине карактера и мишљења, нешто уопште што је лично његово; и критика која његова дела проучава, мора да води обзира о тим овобинама да би разумела у колико се оне показују у тим делима. Колико је н. пр. Његош уносио свога личнога у „Гореки Вијенац“! У монолозима владике Данпла, да само та места овог великог дела узмемо за пример, има пуно идеја које су личне Његошеве, осећаја који су лични његови, искуства до којега је песник сам у животу дошао, бола и горчине које је баш он на себи осетио. Једном речју, у

Г. ]. Скерлић у својој »Догматичној и импресионистичкој критици« (С. К Гласник, У, 3, 4, 1902) говорио је само о критици укуса. Љ. Недић у свом есеју „О књижевној критици“ (Новија српски писци, 1901, стр. 1—38) говори такође поглавито о критици укуса, и, кад помиње историску критику, чини јој само замерке. Г. Б. Поповић у своме реферату о „У зроцима препорођају књижевне критике“ Г. Р. Кошутића (Дело, 1895, стр. 130—142) говори такође поглавито о критици укуса и брани је од напада чињених у име »научне« критике, а тек у другом свом реферату о истој књизи, и различном од поменутога (Просветни Гласник, 1895, стр. 226, 267) говори о историској критици, бележећи, у осталом, главне моменте њеног развића. -- У нашем излагању поменута три оцноса којима се бави историјска критика, ми смо узели класификацију њену и дефиниције њених задатака по једном врло супстанциалном чланку Бринетиџеровом „Критика“ (Стапбде MKnoyelopćdie, 8, v. Critique).