Srpski književni glasnik

+ 4 a

() ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ КЊИижевнНости УОШИТЕ. | 767

обавештен о понечем из црногорске историје, о народним песмама црногорским, о топографији радње самога спева, о унутрашњем животу нашега песника7 Хоћете ли моћи разумети јединство п хармонију спева, његову концепцију и композицију, чак карактере у њему, ако унапред немате потребних малих пи разнородних обавештења 7 Појаву сестре Батрићеве не можете у целини схватити ако не знате чак и то из ког су краја личности у њој. Сплуету сердара Радоње нећете ни опазити ако нисте никад чули о породици Радоњића, нп сазнали шта су они некад 'били у Црној Гори. А ови ситни подаци о породици Радоњића п постојбини лица или слични, помоћу којих ми долазимо до правог разумевања п тачне оцене великих лепота у карактерима п појавама „Гореког Вијенца“, припадају, да се вратимо па Недићеве замерке, оној истој вретп којој п они о Јулију, Јаши и другима. А Недић је такве податке сматрао да „само задовољавају пзвесну, у осталом врло оправдану радозналост“, али да „никако не доприносе бољем разумевању песме“.

Има, дакле, случајева кад су и ови подаци потребни; кад и проучавање онога што није у лелу, помаже; кад је уопште исцрпна исторпска критика са целим својим апаратом пепитивања песника, његове средине и момента нужна да се разумеју лепоте књижевних дела. Има, наравно, и дела јасних, простих, приступачних, као што је нпр. „Дон Кихот“ или поменуте приповетке Лазаревића, која се већ на првом, неприправљеном читању могу разумети, чије се лепоте дају одмах осетити; и таквих

је дела много у модерној књижевности, а не мало п у

старијој. Али тако исто има дела, као што смо видели да су „Божанствена Комедија“, „Горски Вијенац“ и као што су још многа друга, за чије је разумевање и вољење потребно да у памети имамо безброј потребних појединости које пажљиво и учено испитивање треба да за нас унапред покупи и групише, да зовемо у помоћ све што је тога ради историска критика свима својим алатима ископала.