Srpski književni glasnik

766 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

_______- ee авва Ка род:

лепоте без претходног проучавања, без помоћи псториске критике! Критичари ХУШ века, и.пр., ценећи ствари само својим укусом, нису нп најмање погодили вредност великог талијанског песника. Један талијански критичар тога времена рекао је за Данта да је „луд“ а за његово божанствено дело да је „монструм“, п Волтер, цар тадашње критике, честитао му је на смелости да искаже тако тачну оцену. Болтер сам говорио је о Данту као писцу који ће „ући у библпотеке радозналих“ али који

„никад неће бити читан“, и додавао је, на начин како.

је он то умео: „мени увек укралу по једну свеску Арпоста, али ми још никад нису укралп Данта“. Да се погоди вредност великог талијанског песпика, да се правилно схвате п оцене лепоте његовог класичног дела, потребно је било да се многе стране политичке и културне талијанске петорије разумеју, да се проучи Средњи Век са целим његовим начином мишљења и осећања, да се позна политички M поетски живот Дантов, и да се, тога ради, многи, најбољи радници заложе за тај посао. Како се с „Паклом“ почело, којп је још најразумљивији део Дантова спева и који се морао „слово по слово дешифровати, песму по песму просрицати“, требало је да се, код осталих, све тежих п хеприступачнијих делова велике појеме, још тежи послови раде, још непроходнијим путем иде, да би се све пронашло и прикупило што њих може објаснити; требало је да се сва густа и преплетена шума тих тамних места и делова прође и осветли; или, као што је једанпут лепо речено, требало је да „многи срчани пионири крв п зној пред нашим очима пролију, да би нам брадвом и секиром прокрчили пут до оног божанственог Раја“. Или, да место Данта п „Божанствене Комедије“ узмемо пример из наше књижевности, Његоша и „Гореки Вијенац“, ако нам се то специално допусти. Може ли се „Горски Вијенац“ потпуно разумети и његове лепоте сасвим тачно оценити кад се чита само онако како се читају приповетке Л. К. Лазаревића 2 Зар пије тога ради потребно бити из раније

— LA ји ба IT TT Ok