Srpski književni glasnik

ГУСТАВ ФЛОБЕР. 777

извесних великих часописа и листова не допада се дело. Сент -Бев, који се ретко варао, хвали „Госпођу Бовари“, замерајући само, као што је споменуто, за потпуно осуство честитих људи и племенитих душа. Али је успех делу извојевала сама читалачка публика. Јавља се „Фани“ од Ернеста Фејдоа, производи снажан учин и оглашује се урнеком реалистичког дела. Настају поређења. са „Госпођом Бовари“. Риго налази да је Фејдо имптатор Флоберов, али већи део критике налази да „Фани“ за неко време засењује Флобера. То је велико реалистично дело на које се чекало и њен писац заснива прави реализам. За мало писац његов не постаде Америк Веспучио Флоберов. Али се на скоро увиђа заблуда и „Госпођа Бовари“ задоби нове генерације. Монтеги рече да је то „књига која обележава датум, не само у историји књижевности но п у моралној историји народности“. Опште је мишљење било од 1865. г. од прилике па до смрти Флоберове, да је Флобер прекрасан реалист и без такмаца. Кад ипше романтичне ствари, пише их са напрезањем, без воље и зато само у пола успева. Но доцније се из „Преписке“ видело, да је Флобер баш романтична дела радио са вољом и радошћу п да је у души био романтичар. Човек се у свему може варати.

Флоберу су се дивили и он постаде популарним. Личности његове, ма да нису типови, посташе типовима. Глас Флоберов расте и после смрти његове и изгледа да му време неће ништа емањити.

Утицај Флоберов, искључиво литерарне природе, постаде велики. Ученици су му од важнијих: Гонкур (оба), Доде и Зола. Но они се, мада су верни доктрини свога учитеља, ипак знатно од њега разликују, као и међу собом. Али све што је он сањао да оствари покушали су и они. Цео реалистички роман произашао је од „Госпође Бовари“, храњен и васпитан, првих година, „Сентименталним васпитањем“. Тешко је проценити морални утицај, као и сваки утицај те врсте. Свакојако је био више добар но рђав. Јер све оно што је тачно, правилно, што