Srpski književni glasnik

776 СрРпски Књижевни ГЛАСНИК.

као да су прво на платно стављени, па после у перо пренесени. Код неких личности Флобер намерно избегава портретисање, као непотребно, и то је нарочити доказ његова. укуса.

Пејзажи су му чисте халуцинације. Толико су стварни, да им видите рељеф, јасне углове и контуре, баш као да су вам пред очима. Свакојако су белешке из Египта, Туниса или Нормандије оживеле снагом успомене, јачином имагинације, страсним одабирањем стила и ватреном љубављу према живој материји и бојеним облицима. Још од Шатобриана се нису сликале ствари из природе са толико обилне чистоте п није се толико пазило да израз одговара предмету.

_ Најбоље у свима ефектима Флоберова стила јесте непогрешна тачност у тону. Јер се он непрестано мења, у „Госпођи Бовари“ нарочито, и поред оне монотоније. Тон иде у складу са оним о чем је говор. Писац, свестан ове своје особине, намерно је истиче противностима у тону, и то производи нарочити учин. Успех тога учина лепо се види у сновима Шарла пи Еме Бовари.

Флобер је мајстор уметничког стила, стила што слика или стила што пева, ромори, грми, или стила звучних тонова. Реченица му је увек добро састављена, једра. здрава, пуна, па ма шта изражавала.

Диван писац, рођен да такав буде!

XI.

Још да видимо судбину Флоберових дела.

„Госпођа. Бовари“, као што се то дешава јако оригиналним делима, није се одмах добро разумела; изазвала је чуђење п произвела скандал. И поред реализма, који је постојао још од 1850 год. и ишао на то да уништи романтизам, није се могло одмах утврдити да је „Гоепођа Бовари“ велико реалистичко дело, одређено да учврсти правац. У почетку је сматрано чак као развратно, неморално, и изазвало је онај славан процес. Јавља се неповерење према критици са ауторитетом. Критичарима

? } ]