Srpski književni glasnik

1159 Српски Књижевни Гласник.

ствари, и појам је много промењивији од представе; (представа ватре није се никад мењала, док се појам ватре мењао).

Пошто природни, животињеки тип човеков, с његовим особинама и снагама, остаје непромењен кроз сва времена, и пошто се првобитни, природни човек таложи у масу историјског друштва, то прогреса може бити само код вишег, историјског човека. И као што у души човековој промене бивају само у вишим областима њеним, у

духу и уму, док нижа првобитнија душа остаје непро-

мењена, тако и све промене у друштву бивају само у вишим слојевима његовим; само се они мењају, чине прогрес и историју човекову. Маса сваког друштва у свима временима остаје непромењена; она не чини прогрес, ни историју човекову.

Најстарији елементи језика остали су непромењени у свима временима; бол п задовољство, страх и гнев, радост пи жалост изражавани су једним истим минама, гестовима и интерјекцијама, у свима временима, док су се само речи мењале.

Унутрашње као раније остаје непромењиво, те се мења само оно што је на пољу. Човек је у суштини остао исти свуд и свагда непромењен; увек п свуд има исту физичку и основну душевну конституцију; све разлике међу људима само су спољње, историјске разлике. Код човека се мења само оно што је доцније, у току историје добивено, оно што је на пољу; оно што је унутра код њега не мења се. Зоолошки човек никад се неће променити, док живи; мењаће се само историјски човек у разним временима.

И потреба vw вредност ствари непромењивије су што је ствар ранија; што је доцнија ствар, више се мењају потреба ње и вредност њена. Оваком човеку у еваком времену треба ваздуха, воде, хране, топлоте, еветлости; потребе тих првобитних ствари нису се мењале ни по квантитету, ни по квалитету, док су се потребе образовања, науке, и других доцнијих ствари, мењале у разним

SOVA OMA

|