Srpski književni glasnik

680) Српски Књижевни ГЛАСНИК.

____· — - —1s

оцену, њихов литерарни портрет, пластичну и рељефну слику њихове средине, итд., него, врло често, само просто излагање биографије, дуг низ хронолошких и библиографеких података, примитивно излагање садржаја од главе до главе, масу цитата који могу бити и на рускословенском језику, каткада бројање речи које је књижевник употребио, и специално бројање оних којих нема у Вукову речнику, и све то у једном стилу који таквим предметима и одговара. Али не само то; тај је дух, још, доводио каткада п до других некориених последица. Он је местимице, а баш због те јаче пажње на језик, уносио и једно, с нашом науком не врло сродно мерило и при самом оцењивању књижевних појава, мерило по језику а не по књижевној вредности дела. Да прецизније изложим своју идеју, узећу за пример једну такву оцену, коју је тај дух створио п учинио данас популарном. Сви знамо књижевне раднике Букова периода и наше нове књижевности уопште, од Доситија па на овамо. Сваки је од тих радника имао свој род књижевности којим се поглавито бавио: један је писао моралне списе као Доcaruje, други преводио драме као Јоаким Вујић, трећи писао драме као Стерија, четврти писао песме као Бранко, пети велике епопеје као Његош, шести приповетке као Богобој Атанацковић, седми радио на науци као Даничић, итд. Кад литерарној историји падне у део да такве раднике оцењује, по чему ће их оцењивати7 Очевидно, по вредности њихова рада у оном књижевном роду који су они неговали. О Доситију ће донети оцену по вредности његових моралних и других списа, по етилу који је код њега тако карактеристичан; ·O Јоакиму, по томе колико вреде оне драме које није сам писао, и ако се често правио да их сам пише; о Стерији и осталима, тако исто по вредности њихових књижевних дела, и све тако до Даничића, којим се у осталом, као научником, литерарна историја п нема много бавити. Одиста, да ти радници припадају, рецимо, петорији француске књижевности, она би их зацело по томе оцењивала. Али наша