Srpski književni glasnik

Поглед Ha Pan У Ст. СрБиЈИ и МАЋЕЛДОНИЈИ. 1175

илашили од нас, најбољи је доказ грдна повика на ондашњег бугареког владику у Скопљу, који је у брзо и смењен п замењен енергичним Синесијем.

И поред свих огромних послова који троше снагу и нерве консулу у Скопљу, пок. Карић је успевао, п ако болесан, да прати литературу питања не само о Маћедонији, него о евима. балканским народима уопште. Нико је боље од њега није познавао. Пок. Карић је, једном речи, делима показао какве консуле Србија треба да има у Маћедонији, а нарочито у Скопљу, ако се хоће да јој углед буде увек на висини, а интереси очувани од п0вреда које се скупо плаћају. Велика је штета што је његово консуловање било кратка века; још је већа што је, мало времена пошто је смењен, подлегао бољци која га је п у гроб однела; — а највећа — што му се није нашао дорасао заменик.

Три тодине после Карићева консуловања у Скопљу, то је време вегетирања. С колико се мало разумевања радило у то доба не само у Скопљу, него и у свој Маћедопији, и од колике је штете по нашу народну ствар кад се тако важи положаји поверавају људима недораслим за послове, о свему томе има врло много жалосних података у архиви консуларпога одељења Министарства Пностр. Дела, а о њима знају многу анегдоту причати људи који су имали прилике да у то доба па лицу места проучавају рад наших консула. Тек кад је дошао на владу кабинет г. Стојаџа. Новаковића, који је био добро обавештен о нашем раду у Турској. приступило се измени свега. особља по копсулатима. У Скопље, као најважнији консулат, упућен је био бивши шеф консулариога одељења, г. Михаило Г. Ристић.

Ученик пи следбеник пок. Карића у овим пословима,

у г. Ристић је, одмах по своме доласку у Скопље, умео да покрене неколига. пптања и да пзазове поводом њих, са огромним 4 OMR: M норо а, масу крупиих догађаја који еу

одјекиули и ван граџпца Српетва доказујући свима да у

„и

тим крајевима има Срба вољних жртвовати се за српску