Srpski književni glasnik

1174 Српски Књижевни Гласник.

даљи рад легалну основу у општини коју смо могли добити само уз цркву. У свима његовим покушајима видело се не само да је добро познавао потребе нашега просветно-политичког рада п све тамошње прилике, него и да је "умео водити рачуна о свима обзирима које му је диктовала потреба да чува своје људе од основаног подозрења туреких власти. И ако врло енергичан, ппак је био и врло обазрив, јер је знао да мора водити рачуна о законима земље у којој ради и који имају пуну своју

важност у примени на људе са којима је био упућен.

да ради. И њих ради и посла ради старао се да те законе позна, како би се, у подесној прилици, умео заузети за наше сународнике пред турским влаетпма, бранећи то заузимање аргументима који су га заклањали од прекора „да се меша у послове који га се не тичу“. И тиме је баш највише дизао углед Србији у очима онога народа, јер је био уверен, да је то не само једно моћно средство за агитацију, него и да је то готово најважнији посао који је на представницима. Србије. Напуштајући Егзархију, Словенин је напуштао и одбрану коју је у мучним приликама могао наћи у егзархиском владици и општини; то му је требало накнадити, а пошто нисмо имали ни владика, ни општина, тај је посао био на српским консулима. Да се он ради с успехом, требало је и много такта и много умешности, а пок. Карић их је имао у потпуној мери. Омело се може тврдити, да је углед српског консулата у то доба, кад су нам оскудевале све погодбе за рад, стајао много више него данае, кад их имамо неколике. Никад нису Бугари јаче осећали опасност од нашега рада, него за време Карићево, и ако емо онда били у почецима. Што год се покушавало изводити, изводило се смишљено, по плану: људи су штеђени, а у невољи брањени, те су имали поверења; Турци су зазирали од српског консулата, јер су осећали његово присуство по буђењу народне свести, а нису знали путеве којима. се то ради; странци су нас респектовали, јер су нас видели достојно представљене ; а колико су се Бугари