Srpski književni glasnik

682 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

су писали народним језиком Случајно, ово је мерило језика и правописа каткада добро погађало, као за Бранка и Његоша на пример, али је каткада и неправде чинило, ao за Богобоја Атанацковића који је по њему прецењен, зато што се однекуд уз Бука нашао, или за Стерипју који је испао потцењен, зато што се подаље држао од борбе о језику и правопису. А тако нетачно и неправедно оценити ове књижевнике, и такво несродно мерило узимати за оцену њихову као што је оно колико је који од њих

био уз Вука а други против њега, историја књижевно-

сти, ма колико јој Вукова реформа била драга, не може ни у ком случају узимати. Наша га је, међутим, узела, и то под утицајем филолошког правца.

Пређимо сад на литерарни правац.

У нас литерарни правац није тако млад како би се на први поглед мислило. Пре Недића којега смо напред поменули, заступао је тај правац н. пр. Малетић, петина школском и догматичном критиком, али тек гледајући у књижевним делима не језик него књижевну вредност њихову ; и, после, Вуловић, који је са својом „природном“ критиком био потребна опозиција Малетићевој школи; п други. Али како ми не пишемо историју наше литерарне критике него само одређујемо колико је литерарни правац помогао напредовању студија о нашој књижевности, за нас је довољно зауставити се на раду Недића и млађих, на последњој и најизразитијој мени тога правца. Ван икакве је сумње да је тај правац учинио знатне услуге нашим студијама, онима о новој књижевноети. Критика овога правца је, најпре, исправљала из ранијих времена наслеђене оцене књижевних дела, емањивала. оцене похвалне које су створене под утицајем локалног патриотизма или познате српске попустљивости, побољшавала покудне и уоште неповољне, као што је давала и нове оцене о делима на која из разних узрока није била обраћана већа пажња. Она је још нарочито уносила строже мерило при оцењивању, мерило које важи у светској књижевности, и које једино може и важити при оцени

а иде И ИЕ i (nk KA. Li S 44 5

/