Srpski književni glasnik

M А | | :

ОпЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 1197

Дневник траје се кратким прекидима педесет п седам година, од 13 јупа 1775 до 16 маја 1832. Почиње се излетом на Луцернско језеро, где млади песник, се успоменом на Лизу Шенман у дну срца, излива свој занос у екетравагантним строфама и фантастичним сликовима. Завршава се с читањем Плутарха, кога му чита његова Отилија од Погвиш, шест дана пред његову смрт. Забелешке су обично кратке, чак сувопарне; читалац треба да их — ако већ п оне могу ла постану предмет читања оживи знањем што га има о Гетеу. Међутим ипак кашто емоција пробија кроз оскудност речи. Под датумом 14 октобар 1506 стоји: „Од раног јутра топовска пуцњава од стране Јене. Битка. Бегетво Пруса. У 5 часова у вече ђузад пробијају кроз кровове. У 5 и по часова улазак ловаца. У 6 часова пожар. Пљачкање. Ужасна ноћ“. По том Гете помпње име неког француског поручника што је без сумње заузео његову кућу. Зна се да је он за време француске окупације прекипуо своје везе с Христпном Вудипус, коју се арпстократско друштво у Вајмару устезало да прими, и ако Христини још треба да се оправда, наћи ће се разлога у белешкама у Дневнику. 1796, Гете јој пише овај лепи дистих: „Отавите много љубичица заједно, па ће цела кита изгледатп као један цвет: то је твоја слпка, девојко домаћице“. А оног дана кад је видео где умире, 6 јуна 1816, он записује у свој Дневпик: „Последње грчење око полне. Празнина п самртна тишина у мени п око мене“.

Ако се пз ових кратких забележака издваја један ошитп утисак, то је огромна активност, која се односила напзменцце на најразноврсније предмете, и била у опасности да се разбије, разлије ни у шта, да није вођена се методом. Уз то стоји жеља за тачним познавањем II прецизним обавештењима што му се види у навикама пишчевим, па чак и у манијама његовим. Да би вас добро примио, нисте требали да носпте наочари: он је волео да свог саговорника. гледа у очи. Брада му се није свиђала, ништа мање : она сакрива део лица. Једном прими он