Srpski književni glasnik

се. O

4 39 с о,

1198 Српски Књижевни ГлаСНИК.

у посету неког сликара с грдним брковима. „Нашто вам, повиче, та маскарада 7 Зашто не радити по општем O0расцу 7“ На путу он све посматра, п непосредно бележи природу земљишта, производе п економско стање земље, администрацију, обичаје, дпалекат, ношњу. Почев од његовог првог путовања у Италију, т.ј. после 1788, ботаника и минералогија заузимају у његовом Дневнику простора колико књижевност п уметност. Свакога јутра он гледа свој барометар, записује какво је небо, а кашто та занима и његова боја. Једног је дана записао у замку Дорнбургу дигнутом на стени више Сале, „Устао пре“ сунца. Дивна је сјајност пољане. Тишина јутарњег часа. У скоро отпочеше магле своју игру. Југо-западни их ветар растера. Најзад остаје неколико бразда на небу. Све се растапа у светлости“.

Он прати књижевип покрет не само у Немачкој, већ п у Француској, у Енглеској, у Италији. Он прима све новине, све чита, алп он има своје љубимце. Он коментарише „о сликарству“ од Дидроа. 3 априла 1780, пише: „Од 6 часова у јутру до 11 и по часова ја сам гутао „Жака Фаталпсту“, п као вавилонски Бел ужпвао сам на овој огромној гозби; захвалио сам богу што могу тако велико парче да поједем од једном, као да је чаша воде, и ипак с неописаном слашћу“. Мање је уживао у „Богородичној цркви у Паризу“. „Те ме лутке од воска вређају; писац им даје да раде бесмпслена дела, шиба их, | мучи, а нае баца у очајање. То је нееноспа, нечовечна “| ucropnja. HmucaM могао да довршим другу свеску“. Али у опште, он одобрава покрет романтичара. Он чита не само С]ође, који је био тада орган новога правца, већ га проучава, даје га својим секретарима да га преводе, и преводи га чак п он сам.

У главном Гете каквог нам га Дневник преставља није друкшији но што га мп познајемо; зли је слика јаснија, црте се појачавају, п физиогномија постаје изразпта. Као фотографски снимак, који показује најмању бору коже, с том разликом како је став различан, али