Srpski književni glasnik

НИ а ВЕРИ а и к КЕ А И “4 Ди 4 и 5, V « О ЉУБАВ.

"Да ми је да љубим као некад прије Без наде и среће ; вај! да ми је моћи Иепунити опет целе своје ноћи

· Сузама и сумњом којој конца није.

Да ми је да волим као пре, пун мрачне И свирепе сласти да патим и страдам ;

И уживајући у болу што задам,

Да не љубим 'очи него кад су плачне.

аса : e ; 2 _ Vla mm je Ra, BOHHMM срцем, које тајно

i Це "Све носећи сумњу страшнију п већу, — Незна за врлину јер не зна за срећу, И што мрзи болно јер љуби очајно.

Ј. ДУЧИЋ.

S