Srpski književni glasnik

ФЛОРЕНТИНСКЕ Ноћи. 1945

узроци. Никад нисам смео моја уста притиснути на ваше усне...

Али Марија му не даде да доврши; дохватила га је за руку, покрила је ту руку најжешћим пољупцима, и рече тада смешећи се: Молим вас, молим Bac. приповедајте ми још штогод о вашим љубавима. Колико сте дуго волели мраморну лепотицу коју сте пољубили у врту своје мајке 7

Отпутовали смо другога дана, одговори Максимплијан, и љупку прилику никад више нисам видео. Али, скоро четири године забављало се њоме моје срце. Нека чудновата страст према мраморним статуама развила се од тога доба у мојој души, п још овога јутра осећао сам њену сплну снагу. Дошао сам из Лаурентијане, библиотеке Медичија, и, не знам више на који начин, доспем у капелу где је та најдивнија породица Италије сазидала себи почивалиште од драгог камења, п тамо мирно спава. Читав сат остао сам тамо задубљен у посматрање 'једне мраморне женске елике, чији огромни стас показује семелу снагу Микел Анџелову, док је цела прилика увијена у неку етарску слаткоћу коју баш код овог уметника обично не траже. У тај мрамор извајано је цело царетво енова са евима његовим тихим блаженствима, неки нежни мир станује у тим лепим удовима, кроз њене жиле изгледа да тече мека месечева светлост...., то је ноћ Микел Анџела Буонаротиа. О, како бих радо спавао вечити сан у загрљају те ноћи...

Сликане женске прилике, настави Максимилијан после једне паузе, увек су ме слабије интересовале од статуа. Само једанпут био сам заљубљен у једну икону. Била је то једна необично лепа Мадона коју сам упознао у једној цркви у Келну на Рајни. Постао сам тада врло ревносан посетилац цркве, и моја душа утонула је у мистику католицизма. Тада бих се, као какав шпански витез, сваки дан радо био борпо на живот пи смрт за неокаљано зачеће Марије, анђеоске царице, најлепше даме и неба п земље! За целу свету породицу интересовао сам се тада,