Srpski književni glasnik

1946 СРпски Књижевни Гласник.

и са свим п нарочито љубазно скинуо сам шешир еваки пут кадгод сам прошао поред слике светога Јосифа. Али то стање није трајало дуго, и скоро без устезања напустио сам Мајку Божју кад сам се у једној галерији старина упознао с једном грчком нимфом, која ме је дуго времена држала окована у своје мраморне вигове. |

И ви сте увек волели само пзвајане или еликане жене7 смејала се Марија.

Не. волео сам п мртве жене, одговори Максимилијан, и преко његова лпца разли се опет велика озбиљност. Он није приметио да се код тих речи Марија уплашено тргла, и говорио је мирно даље:

Јест, врло је чудновато да сам се једанпут заљубио у девојчицу пошто је већ седам година прошло откако је умрла. Кад сам упозпао малу Вери, допала MH се одлично. Три дапа забављао сам се с тим младим створом, и необично сам уживао у свему што је чинила п што је говорила, у свима изразама њеног примамљивог и дивног бића, али ипак се моја душа при том пије одвећ разњежавала. Нити сам, после неколпко месеци, био одвећ лубоко дирнут кад сам добио вест да је изненада умрла од нервне грознице. Заборавио сам је потпуно, и уверен сам да годинама, нп један једини пут, нисам на њу помислио. Читавих седам година прошло је од тада, и ја бејах у Потедаму да красно лето уживам у несметаној самоћи. Нисам тамо долазио у додир ни с једним јединим човеком, и цело моје дружење ограничило се на статуе у врту Сансуспа. Тада се догоди једнога дана, и у мојој успомени јавише се прте лица и некп чудновато пријатан начин говора и кретања, а ја ве нпкако нисам могао да сетим којој личности припадају. Ништа није мучније него то претурање по старим успоменама, и стога сам био скоро весело изненађен кад сам се, после неколико дана, наједаред сетио мале Вери и тада приметио да је то била њена мила заборављена слика која је преда мном лебдела и тако ме узнемиривала. Да, ја сам се томе открићу радовао као човек који је сасвим неочекивано поново