Srpski književni glasnik

— ~

Б ЕЛЕШК E.

издавачке књижарнице ПЏахера и Кисића, 16": Св. 71. 72 и 73., Виљем Шекспир Рита ТП.,, трагедија у пет чинова, с енглеског превео Др. Лаза Костић, цена. 1,20 дин. Записник треке конференције руковалаца лозних расадника, сазване 16. марта 1903. год. у Букову код Неготина. ЉЂеоград, штампано у државној штампарији

краљевине Србије. Стр. 86. у 16". — П. Живковић, Задаће учитеља и учитељица као културних радника у народу ван школе, написао — учитељ Београд, 1904. Штампарија

(. Хоровица. Цена. 050. дин.

Мавро Јокај, патријарх мађарске литературе, њен најплоднији m најпопуларнији романсиер, врло познат и некад врло омиљен и код нас Срба, завршио је пре неки дан свој дуги и испуњени живот. Његова литерарна пролукција огромна је: нема готово врсте књижевности на којој није окушао своју снагу; п због те своје плодности, и псто тако и због своје склоности ка невероватном, назван је „маџарским Димом Оцем“. Најважнија су му дела романи. Као оквир обично им служи ХГХ век, нарочито Препорођај Угарски од 1825—1848, Револуција m доба Реакције. Међу њима најпознатији су: „Бојне слике из Револуције“, „Један Мађарски Набаб“, „Золтан Карпати“, „Нови Господар“, „Кад остаримо“, „Синови човека с Тврдим Срцем“, „Црни Днаманти“, „Роман Будућега Века“, „Глумци Живота“, „И ипак се креће“, „Љубав до Ешафота“, „Бог је један“, од којих су многи и на наш језик преведени. Многострукост, оригиналност, плодност, богата фантазија, вешт таленат за причање, овда онда здрав хумор и пријатан стил, особине су Јокајевих дела; али их кваре непетинитост и невероватност у цртању карактера пи вођењу радње, п немање целине.

У Фиренци, у Италији, излази лист Га пипоуа гаввесла bibliografieoletter атја, чији је један део посвећен ерпско-хрватској књижевности. У последњем броју од месеца априла ове године Србин проф. Варт. Митровић, у тежњи да Италијане, читаоце овог часописа, упозна са српском књижевношћу пи културним приликама српеко-хрватског народа, почиње штампати студију о Доситију Обрадовићу. У почетку, проф. Митровић баца поглед на прилике српске у Угарској, да објасни карактер књижевног рада у тамошњих Срба. по преласку патријарха Црнојевића. на другу страну Саве; потом го-