Srpski književni glasnik

718 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

вори о подизању школа са којима се у вези развија школска књижевност, чији су радници Русеп и руски васпитници, са којима у употребу долази руски језик и израђује се нов књижевни језик руско-еловенски; а затим набраја неколико писаца тога правца, којим Досптије неће, него удара другим, новим, да отвори пут подеснијем језику, који ће учинити да се и српска књижевност што јаче јазвија. После тога увода, писац прелази на излагање биографије Доситијеве, која ће се наставити у следећим бројевима. — У овом броју поменутог пталијанског часописа. г. Митровић саопштава у преводу једну српску народну женску песму „Нај Афан дар младој девојци“, а симпатична Римљанка, г-ца Умберта Грифини пружа лепо преведену (прозом) Војиелављеву песму „Елегија“.

Да ли је Француска у декаденцијиг — Европејац (Г'Епгорвеп), лист који излази у Паризу под уредништвом Бјернстјерна Бјернеона, Ј. Новикова, птд., упутио је на многе знатније људе у Европи питање да ли је Француска у декаденцији, на које је етигло до стотину одговора, публикованих у 121., 122., и 123. броју евога листа о. г. Из њих сматрамо за интересантно саопштити најважније. В. Бунт је одговорио најпре да није јасно шта, је декаденција једнога народа; једни виде декаденцију у слабом рађању, други у малој наплати порезе, трећи у дугом нератовању, четвртима се не допада новија књижевност, итд. Ипак постоји напредак у култури и застој у њој, али у једном народу извесне гране културе напредују а друге опадају. Што се француског народа тиче, никако се не може рећи да је у декаденцији она епоха која је у књижевности и уметности дала тако одличних ствари као што данас даје Француска. Ежен Демолде (Брисел) мисли да су се Немачка, Сједињене Државе, Енглеска, и Русија тако снажно развиле да је Француска. добила другове једнаке по снази, али она је ипак остала земља интелигенције, уметности, просвете. Вернер ван Хајденстам (Стокхолм) држи да је Француска у декаденцији као метропола уживања, али у техници романа, у сликарству, вајарству долазе нови импулсп једино из ње. Макс Нордау прориче Француској велику будућчост, јер у њој има додуше класа које пропадају, али то је за њу добро. Она је на првом месту међу свима цивилизованим народима, како економски и поли-