Srpski književni glasnik

YO ~“

}

пи

а 1. о те МЕ ко а. or aa 4 „0 Ni 4 FOV a (ai. vevy и

A 1 ТА 5

о 7 РИМ, шет uf „7, 2 O “и ~ „о пад

14 Српски Књижевни Галонак. RNA Vo а

крете ми леђа и оде лагано из собе, са Ливитром на глави, а | звиждучући неку пеемицу. Ја сам стајао са Бенделом као | | скамењен, без мисли п непомично гледајући за њим.

С тешким уздахом и смртним болом у српу наканих | се најзад да пскупим обећање и, као разбојник пред евојим судијама, да се покажем у шумаревој башти. Сиђох у сеновити хладњак који се по моме имену зваше, и где ме HM овога пута морадоше чекати. Мати њена изиђе ми безбрижна и радосна у сусрет. Мина је седела, бледа п лепа, као први снег који каткад у јесен љуби последње цвеће и којп ће се одмах разлити у горку воду. Шумар, са једним исписаним листом у руци, ишао је узрујан тамо амо, и изгледало је да много штошта угушује у себи што се час руменилом а час бледоћом показивало на његовом иначе непомичном лицу. Он се упути к мени, када уђох, и захтеваше, са често прекиданим речима, да 1 на само говори са мном. Холник у који ме позва за собом · 7 водио је у један отворен, сунцем осветљен део баште ОК — ја се немо спустих на једно седцште, и сад наступи дуго ћутање које се ни добра мати није усудила да прекине.

Шумар, усплахирен, још једнако ходаше неједнаким i корацима горе доле по хладњаку, тада се одједном заустави преда мном, погледа у лист хартије што га има- | ђаше у рукама и запита ме испитујућим погледом: Да Др ли вам, господине грофе, некакав Петар Шлемил одиста. није непознат“ Ја ћутах.. „Један човек одлична карак- | тера пи особито даровит.“ Он очекиваше мој одговор. — 45 „А када бих нешто главом ја био тај човек“ — „Који је“, лодаде он жестоко, „изгубио своју сенку!7“ — „Ето моје слутње!“ узвикну Мина, „ја знам то одавно да он. „1 нема сенке!“ и баци се матери у наручје, која јој, пригрливши је грчевито, пребациваше што је, на несрећу, = о чувала у себи такву тајну. Она се пак, као оно Аретуза, беше претворила у поток суза, који је при сваком звуку мојега гласа све чешће текао II, кад год јој прилажах ближе, све бурније узавирао. :