Srpski književni glasnik

RM NE O 4, а,

{

(о Va бе |: 2: i: с

ТицијаНов Син. 579

нарина имала педесет пољубаца више, и Рафаило не би удисао испорења од боја с уљем, која су тако штетна по здравље. :

— A mra? ти хоћеш да начиниш од мене Форнаринуг узвикну тада Беатрича ; кад се не бринеш ни за своју славу ни за свој живот, зар хоћеш да ми ставишт у део само да те сахраним 2

— Не, богами, одговори Пипо, приносећпи своју чашу устима ; кад бих могао. од тебе да учиним нешто друго, најпре бих те учинио Стафилејом“.

У пркос немарном тону којим је хтео да говори, Пипо, изражавајући се тако, није се шалио онолико колико се то може помислити. Он је чак крио под том шалом једно паметно мишљење, пи ево на чем ce оно оснивало.

Често се говорило, у историјама. уметности, о лакости с којом велики уметници стварају своја дела, и навођени су примери оних који су знали да споје с радом неуредност и саму лењост. Али нема веће заблуде од те. Није немогуће да један извежбан сликар, сигуран са својом руком и добрим гласом, успе да створи какву лепу скицу посред забава и уживања. Да Винчи је радио покадшто, веле, с лиром у једној рупи; али је славни портрет Јокондин“ остајао четири године на његовом наслону. И ако има, мада врло ретко, случајева врло лакога рада, који су, у осталом, увек много хваљени, извесно је да је за израду оног што је одиста лепо потребан дуг рад и много мишљења, и да нема истинског генија без стрпљења.

Пипо је био убеђен у ово правило, и пример његова оца учвретио га је у свом мишљењу. У истину, никада можда није било тако одважног сликара као што

1 Нимфа у коју је бог Б:хус био заљубљен. Он ју је претворио у грозд. (Примедба пишчева). 2 Јоконда, славни портрет Мона Лизе, рађен од Леонарда

· да Винчи, данас у галерији слика у Лувру. Пр.

34"