Srpski književni glasnik

606 Српски Књижевни Гласник.

не теже ла униште патриотизам, него да га преобразе, ла му одузму шовинизам и слепу мржњу према оном што је страно. Јер бранити отаџбину не значи само бранити оруђа и производе народнога рада, него и све оне „клице будућности“, из којих ће се развити напредак и усавршавање. Идеал је да односи између народа. — који ће морати још за дуго остати издвојени један од другога п образовати засебне целине, — буду пријајатељеки и на основи мира. да се спорна питања пресуђују без проливања крви, пред сталним међународним судом. Али све дотле, док се то не постигне, војна служба остаје обавезна за све чим се отаџбина буде налазила у опасности. То значи, да с тога гледишта друштво има право да претвори грађане у војнике само у случају напада које стране силе, кад је дакле рат једна оправдана и неизбежна одбрана. То даље значи, да у мирно доба нема разлога држати сталну војску, која представља „народ у народу“. У социјалистичкој држави рок војне службе, једнак за све, ипак ће се одржати, али биће сведен на најмању меру, колико је потребно да се један човек упозна с војничким стварима, од прилике онако како је то већ сад уређено у Швајцарској. Сем тога, потчињеност старешинама, коју је немогуће са свим укинути, ограничиће се. Закон ће имати као задатак да пропише случајеве у којима је право, често и дужност, одупрети се заповести претпостављеног. Тако, официр не сме натерати војника ни на један акт који би наносио повреду његовом достојанству као грађанина, његовој политичкој и верској самосталности. У грађанском рату, претпоставка грађанског рата у друштву основаном на једнакости и братству изгледа чудновата и руши цео

систем, — војна је обавеза прекинута; сваки, каже Ренар, „постаје поново господар своје судбине“. -– Војска, дакле,

има да се демократизује, да постане народна милиција, да буде човечна и да не одузима сву слободу појединцу. Тим путем доћи ће се постепено дотле, да ће она једнога дана моћи да се укине са свим, као непотребна.