Srpski književni glasnik

610. Српски Књижевни ГлаАоник.

већа децентрализација политичка, што већа централизација економска. Али политичка. децентрализација не би много вредела сама по себи. Она постаје од велике користи тек пошто се доведе у везу с групама које су еклопљене на основу занимања. Већ постоје први почеци таке организације : радничка удружења, разне задруге, федерације, синдикати. Социјалистички режим радиће свом снагом да им да што већих размера. Сваки занат, свако занимање као једна целина, — еснаф или корпорација, — представљаће једну нарочиту врету интереса. Одатле се могу или образовати бирачка тела, или етворити велике администрације, које ће имати своје властито уређење. Између свију таких удружења,. било по земљишту, било по занимању, поставиће се чврста веза, која ће их одржавати у непрекидном додиру. Ренар предвиђа да ће у тако уређеној држави утицај корпорација п еснафа бити огро-· ман. Они ће играти улогу моћног посреднике између „друштва, тога колоса, и појединца, тога атома“.

У новом режиму опште право гласа добиће потпуну примену. Питање је само на какву ће се основу поставити Идеал би био, да сваки о евачему слободно и лично искаже своје мишљење. То би било непосредно законодаветво, које би сам народ вршио. Томе систему тежиће се да се приближи што је могуће више. Само, он претпоставља врло развијено политичко образовање и могућан је једино у мањим групама. Тешкоћа би се у неколико отелонила тиме, што би се питања од општега значаја поделила на две групе : о већим решавало би цело бирачко тело, о мање важним доносили би одлуке народни изабраници. То значи да би и представнички систем морао бити уведен. Ренар је противник парламентаризма, и препоручује да се њему прибегне само у крајњој невољи. Он налази да је то једно грубо оруђе, и да се тим путем никад не може добити прави израз народне воље. С тога ће се у социјалистичкој држави дати народу могућност, да у законодаветву учествује непосредно. Народ ће имати два средства Ha расположењу: реферандум и иницијативу.