Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕГЛЕД. 613

успева, а потпуно готово никад. Који овакову револуцију спрема обично је запртересован, руковођен је не ретко некаквим политичким смеровима, па нема искреноети, јачину уверења, јачину права, па ретко да за собом има потпуно онога којега је приуготовљавао на револуцију. Тако је било отприлике у вилајетима битољскоме и солунскоме! и санџаку скопаљскоме из косовекога вилајета. Добрих десет година рађено је из Бугарске да се у ова три румелијска вилајета турске царевине, у којима живи словенски елеменат у већини без јасно обележене националне боје, подигне устанак против Турака. Речју, штампом домаћом и страном, публикацијама разним на страним језицима, па и делом, спремана је у ове три области револуција за ослобођење. иза које није било тешко назрети тежњу за присаједињење Бугарској. Овога ради створен је у Софији и један нарочити револуциони одбор под именом „врховни маћедонско једренски комитет“, а за њим и место њега други „централни маћедонско једренски одбор“, активнији од првога а нешто мало независнији ол Бугарске Централне Управе и са јаким везама у горе поменутим областима п у једренскоме вилајету

Радња ових комитета, уз припомоћ свих представника. бугарскога Ексархата почиње бивати у тим деловима Отоманске Царевине, нарочито од 1898 године, врло активна. 1902 и 1903 године, поред свих опомена са разних страна, — а са српске стране нарочито, — да није време, да устанак није још сазрео, да за њега није добивен пристанак свега народа који живи тамо, бива силом изазван само делимичан устанак. Ресултати овога устанка су пустошни. Место слободе притисак, место сиротиње јад и беда, попаљена села, оголео народ, глад, појачана обест турских аскера и, поврх свега, терор самих револуционара. Уз ово је дошло туђинско мешање

! Вилајете битољски и солунски заједно са скопаљским

санџаком у косовскоме вилајету публицисте и дипломате без права разлога називају Маћедонијом.