Srpski književni glasnik

614 СРпоки Књижевни Гласник.

у ствари. Дошла је реформна акција, дошли су цивилни агенти Русије и Аустрије; талијански, енглески, аустријски, руски и француски жандармериски официри, са генералним инспектором Турчином за вилајете косовски, битољски и солунски. А све укупно врло сумњиве вредности за сврху револуционара. И дошло се, — и то је најважније, — прво, до уверења да неке од Европских Сила гледају у реформној акцији згодно средство за остварење својих политичких тежња на Балкану; друго. до подвојености међу онима који су водили устанак. Подвојеност у револуционој организацији, — природна последица неуспела устанка, — пооштрила се у толикој мери да је међу њеним члановима долазило до оружаних сукоба. Место једне створиле су се две револуционе организације обе са разним програмом рада. Једна је спољна која спрема и покушава револуцију с поља. Друга је унутарња која спрема и изводи револуцију унутра, у самим поменутим областима царевине турске. — Спољна организација је изгубила еваки значај, за то што њоме управљају они са чије се територије спрема устанак и што нема готово никаква ослонца у народу којега мисли дићи на устанак. Унутарња организација је још доста снажна, али код чланова њених рРлада велика поцепаност, која се обележава у две фракције (нећемо да помињемо неке одвојене групице без значаја). Лични разлози имају незнатну улогу у овој подвојености. Обе фракције сматрају да је неуспех устанка у рђавој револуццоној организацији и да је због тога треба преустројити. Оне се разликују само у начипу како то треба извршити. Крајњи елементи који се налазе унутра у вилајетима битољескоме, солунскоме и скопаљскоме санџаку, траже потпуну децентрализацију у организацији, интернационално обележје организације, непомирљиво држање према великим Силама, терор над Турцима. Умеренији елементи, а то су они који се као емиграција налазе у Бугарској и који су у већини, остају при лосадањем устројству, рачунају на европску дипломацију, уздржа-