Srpski književni glasnik

632 Српски Књижевни ГЛлаАСНИЕ.

била се одрекла своје историјске улоге“, Црна Гора је почела добијати значаја, и у Цариграду се почело радити на зближењу са цетињеким двором. Дагесу. је било стављено у дужност да припрема покрет против окупације Босне и Херцеговине. План султана Абдул Хамида је био: спречавати свим силама да Маћедонија не прође трагом Босне и Херцеговине, борити се против све већег утицаја Аустрије у Албанији, бити добро са Црном Гором, приближавати се Русији. У томе циљу, скадарски гувернер Мустафа Асим-паша и ишао по тајној разговор са кнезом Николом на Ријеци. 1883, Дагес је, као комесар турске владе у Скадру, ишао је по тајној заповести на Цетиње да у име Султаново позове кнеза у Цариград. Друга његова мисија на Цетињу била је да одврати кнеза Николу да на руском ратном броду иде у госте Султану, и у томе је успео. Дагес говори са похвалом о политичкој окретности црногорског владара. Ове успомене имају нечега што подсећа на какав роман, и по извесним знацима дало би се закључити да је писац прилично дао маха својој машти и задовољења својој личној таштини.

„У Маћедонији“. — Француски публицист Гастон Рутје издаје своју анкету о ..Маћедонији и Великим Силама“ (Ба, Масеботе е( Јез Ритзвапсез). Закључак тога дела, штампан је у Га Кеупе ђћЈепце, од 3 септембра ове године, под насловом „у Маћедонији“ (Еп Маседоше), писац црта жалосну анархију која влада у Маћедонији, братоубилачке борбе између тамошњих народности. Добар део кривице за такво стање ствари носе Грци. Турска влада, која је увек „влада самовоље и свију ћефова“ и нелоштених власти није у стању да изведе реформе у земљи. Ни завађене народности нису у стању да ствари доведу у ред. Црквено питање имали би да реше становници, гласајући по санџацима. или срезовима. Потпун и веран попис становништва. по раси и језику допринео би разбистравању појмова. И одржање европскога мира, и целокупност отоманске паревине, и сигурност и етановништва. · захтевају да Силе ладу Маћедонији аутономију, да, наименују хришћанског гувернера, који не би припадао ни једној маћедонској народности, не би био ни Рус, ни Аустријанац, ни Талијан, но какав швајцарски, белгијски, француски или енглески чиновник, потпуно независан и неутралан у вереким и разним тамошњим борбама. То је