Srpski književni glasnik

АНТОН: ЧЕХОВ. (6.)

У приповетци „Женско царство“ наилазимо на овакав поглед на еврху књижевности:

„Сва наша нова литература, као јесењи ветар у димњаку, јауче и запева: „Ах, несрећниче! ах, живот се твој може упоредити са тамницом ! ах, како ти је у тамници мрачно и влажно! ах, ти ћеш неизоставно погинути, и нема ти спаса ! То је лепо, но ја бих већма волео књижевност која би нас учила, како да се бежи из тамнице“.

И Чехов није пропустио да и сам, у својим производима, укаже на начин на који би се могло изаћи из тамнице у којој живи руски народ од незапамћених времена до данас. У „Огрозду“, који је писан последњих година. песникова живота и који са „Човеком у футроли“ и „О љубави“ сачињава веома занимљиву, пуну садржине трилогију, — читамо овакав несумњиво Чеховљев поглед на данашње политичко стање у Русији и на потребу да се из њега изађе ма на који начин.

„Слобода је благо, говорио сам ја некад, без ње се не може као без ваздуха, но треба причекати. Да, ја сам некад тако говорио, а данас питам: у име чега да се чека 7 У име каквих обзира 2 Говоре ми да не треба све наједаред, свака се идеја остварује у животу поступно, у своје време. Но ко то говори 7 Где су докази да је то истинитог Ви се позивате на природан поредак ствари, на оправданост појава, но има ли поретка и оправданости у томе што ја, жив, мислећи човек, стојим над провалијом и чекам кад ће она сама зарасти, или се превући иловачом, место да покушам да прескочим ту провалију или да начиним мост преко ње7 И

1'Соч, т 1Х 743.