Srpski književni glasnik

Антон Чехов. 911

опет, зашто да се чека 2 Да се чека, кад нема снаге да се живи, а међутим мора се и хоће ми се да

ЖИВИМ“. „ХЛко се, добро замислите, — вели доктор Собољ у „Жени“ (УП, 201—202), — размотрите и анали-

зирате ову, да опростите, кашу (руски живот), онда то и није живот, но пожар у позоришту. Ту, ко пада или виче од страха и тумара, тај је први непријатељ поретка. Мораш стојати усправно, добро отворити очи и — ни писнути! Ту се нема кад слинити и бавити се ситницама. Кад имаш посла са стихијом, а ти — стихију на стихију, буди чврст

и непомичан као камен.“

А у „Приповетци непознатог човека“ читамо у том погледу овакав јасан и недвосмислен савет сувременом друштву :

„Смисао је живота само у једном — у борби.

Згази подлу змијину главу и смрви је! Ето у чем је

смисао. У том једином, или смисла никако и нема!“

И као што Чехов налази да је смисао живота уопште, а нарочито сувременог руског живота, у борби са подлом змијом коју треба уништити, исто се тако и основни "смисао његових производа састоји у јасном и енергичном позиву на ту борбу. Некоји оцењивачи Чеховљеве књижевне делатности налазе, да у истој има само указивања на зло и безизлазност друштвеног живота у сувременој Русији, али да позива на борбу у Чеховљевим делима нема“. До таког се суда о Чехову доиста и може доћи на основу лектире појединих његових дела. Но кад се она сва пажљиво разгледају, кад се ухвати њихов општи смисао, кад се упознамо са оним редовима где поједини поетски ликови изговарају не само своје но и песникове мисли, жеље и наде, онда се уверавамо, да су Чеховљева дела не само даровито уметничко указивање на нестадак идеалних црта у животу и на званични притисак у Русији, но да су она у исти мах енергичан и громки позив

Сочи, 152. 2 Међу осталима и Егг. Соловјев у наведеном делу, стр. 515.