Srpski književni glasnik

918 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Песникова анализа сувременог културног живота показује да при данашњем друштвеном уређењу, варошки становници или не раде ништа, то јест, живе сасвим о туђем раду, или раде неприролан, непотребан, бесмислен посао који је уз то још и одсулно штетан по њихов физички и духовни живот. Полазећи са Толстојевог, или боље Русовљевог становништа, Чехов одриче сувремено друштвено устројство, сувремену породицу, школу, надлештва државне администрације, фабрику, многе појаве везане за име науке, литературу — једном речи скоро све појаве сувременог културног живота. Фабрике Чехов назива неспоразумом и неправдом (Женско царство, Случај из практике), а болнице неморалним и штетним установама (Палата бр. 6'). Говорећи о гимназији, он вели да се у њој ваздух мрзне од досаде, налази да она узалуд исисава здраве животне сокове из омладине („Иванов“), а учитељи у њој губе и последњу мрву свежине, болесни су и старе пре времена физички и духовно. („Три сестре“). Универзитети су са својим мрачним и уским ходницима, загушљивим, неизветреним аудиторијама/ и својим полицијским уређењем извор руског песимизма, а сувремена литература је залудно запомагање, без позитивних предлога и савета, како да се излече недостатци од којих друштво пати. Дотакавши се тако још многих поља јавног живота, Чехов налази да она, осим тога што узалуд троше време и снагу, још и разоравају ч0веков организам, који првобитно није за њих створен. Довољно је прочитати само неколико већих производа песникових па да наиђемо на масу лица паралитичних, туберкулозних, ужасно нервозних, неврастеничних, манијакалних, нерасположених, мрзовољних, без икакве воље за живот и без способности за борбу у њему. Читајући описе Чеховљевих не само женских но и мушких хистеричних лица, професора и књижевника, који пате од несанице и од Не-а, гледајући непрестано паралитично

! Реч »палата« значи овде: болничка дворница, одељење.

AO bd O M OMA ak, No e и а