Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕЛ. 943

погуби). Капетан Стојанов једва измакне из ове поги-

бије. Овај крвави догађај изазвао је сад само још јачу распру међу присталицама једне и друге организације. Још није дошло до крви међу њима у Бугарској, али то може свакога часа настати. Генерал. Цончев овом приликом згодно експлоатише нерасположење Бугара које је изазвано догађајем у Кашину према унутарњој организацији. Он сад агитује за. једну нову револуциону организацију, која би имала да прикупи око себе сва досадања маћедонска и бугарска братства у Бугарској, а са задатком да се рашчисти са унутарњом ревулуционом организацијом, –— која је, по њему, упропастила устанак од 1903 године, — па онда спреми нов устанак. До сада је успео само толико да. је придобио многе за то да се противу неврокопекога војводе А. Санданскога и друга му Чернопејева пошље јака чета бугарска да обојицу уништи. Ако у томе успе, доћи ће ред на представнике растројене унутарње организације, Матова, Др. Татарчева, Д. Грујева, Сарафова и остале.

Унутрашња организација се и у Софији и у Маћедонији спрема за одбрану и за борбу до истраге. „Револуциони Лист“ званични орган унутрашње организације, који се штампа у Софији, а тајно растура по Бугарској и Турској, штампао је један нарочити додатак у коме је изнесен низ недела почињених од Цончевиста, због којих је онако поступано код села Кашина и отворено објављује да ће унутрашња организација и даље радити на уништавању цончевиста.

Овакав рад оваквих револуционара има већ својих последица по будућност самога „освободителног дела“.

Бугари почињу губити веру у њега, а онп ради којих

је устанак дигнут, све више губе веру у снагу оних који су револуцију спремали и изводили. Стојан Михапловски, скоро скрхани бугарски слободњак а некадањи председник врховног маћедонско-једренскога комитета, почео је нападати отворено „Македонштипу“; а доста је Бугара који у приватицим разговорима без устезања то исто чине.