Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕГЛЕЛ. 945

хришћана у европској Турској. компликовали га, ако не и за навек компромитовали.

Неуспех устанка маћедонскога и његове последице имали су знатна утицаја на промену владе у Бугарској; то је управо у мају месецу претпрошле године и довело Стамбуловисте. Садања влала Раче Петрова, као и некада влада Стамбулова, оснива своју маћедонску политику на непосредноме споразумевању са Турцима. Марта 1904 г. влада је закључила са Турцима познато „благовештенско саглашење“, коме су најважније тачке: дужност Турске да прими натраг све бегунде из вилајета једренскога, солунскога и битољскога пз устанка, и обвеза Бугара na спречи сваки прелаз чета из Бугарске у Турску. Саглашење је у главноме остало мртво слово на хартији. Ни једна ни друга страна не испунише што обећаше. Односи се поново пореметише. Неуспешни покушаји да се задржи од распадања револуционарна организација у Бугарској и расуло међу ексархистима у вилајетима битољекоме и солунскоме, нагнале су Кнеза Фердинанда да преко свога повереника, бугареког дипломатског агента у Цариграду, Начовића, понова покуша склапање новога. споразума. Тај би споразум био у овоме. Турска би се обвезала Ja прими све бегунце натраг; да даде амнестију за све политичке кривце, за оне у Турској. и за оне ван ње; да сви ексархистички учитељи, осуђени или осумњичени за учешће у револуциономе покрету, наставе рад по школама; да се отворе цркве и школе у оним патријаршиским селима која су у последње време пришла Ексархији; да се не спречава прелазак патријаршијских села на ексархијеку страну. Бугарека би се опет обвезала: да затвори своју границу војничким кордоном и спречи прелазак револуционара из Бугарске у Турску и из Турске у Бугарску ; да растури сва друштва која би се састављала у Бугарској у макаквој сврси за Турске поданике хришћане у Турској. Бугарска тражи да се скопљански санџак и вилајети битољски и солунски сматрају као искључива сфера њихова утицаја, да им се