Srpski književni glasnik

"

956 СРпски Књижевни ГлАСНИК. |

изашли има изглела да ће вршити добро свој задатак. Замерити му се може што до сад готово нимало није говорио о Србима из Србије; што зло уређује српски летопис (примера ради: „“ фебруар: у Крушевцу је преминуо Драг. Радосављевић, млад и вредан наставник“; „2 април: у Београду је одржана прва скупштина срипског друштва за обезбеђење“; 24 март: у „Српским Новинама“ објављен указ о позивању резерве на вежбање“); и, најзад, што му чланци немају једнаку јасност, простоту, сразмеру, краткоћу. То је тешко подесити, али свакојако треба подешавати. За ову врсту листова то се мора чак и нарочито радити. Чланке као што су „Начело народности“ у броју 4 и „О пројектованоме финансискоме правилнику за реформне вилајете у Турској“ у броју 5, не треба пуштати у „Орпски Народ“, бар не у онаквоме кабастоме и дугоме руху. И још нешто, у „Српскоме Народу“ треба говорити што више о актуалним питањима која се тичу свих Срба. . J.

ДВОРСКЕ КЊИЖАРЕ Мите СТАЈИЋА У БЕОГРАДУ КАТАЛОГ КЊИГА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА 1905 год. Издала дворска књижара Мите Стајића у Београду 1905 год. Штампарија „Талетова“. Стр. П1— У П, 1 —410 у 8". — Г. Стајић је излао овај већ трећи каталог своје књижаре. Свакако ла су овакви каталози од користи, јер се у њима налази прикупљен велики део библиографске грађе. У српској књижевности, они значе још више. Јер каталози библиотеке Војног Министарства (1873, 1474), спискови књига из књижаре Велимира Валожића (1869, 1874), спискови књига и мапа из Државне Штампарије (1870, 1874, 1875, 1883, 1884), каталози Народне Библиотеке, списак књига књижаре Игњата Фукса (1871), спискови књижаре Браће Јовановића у Панчеву (1873, 1874, 1884), каталог књига Л. Кретића у Цариграду (1895), списак књижаре Јов. Радака у Кикинди (1893), ценовник књига из Државне. Штампарије (1893 и даље), Књижевне Новине Браће Поповића у Н. Салу (1904) и каталози Стајићеве књижаре с још којим каталогом какве српске књижаре или штампарије из Далмације и Хрватске, уз нешто мало и врло нередовно вођених библиографских бележака по нашим књижевним листовима, готово је једина грађа за израду извесних делова српске библиографије. Овај каталог Стајићеве књижаре рађен је доста добро. Уз сваку књигу, потпуније или непотпуније, забележено је и доста библиографских података. Ти подаци нису увек најтачнији