Srpski književni glasnik

С

„ћи БЕЛЕШКЕ HB, 79

протестантски пастор, чувен због „својих великих врлина. Речуги п милосрдни пастор имао је четири спна и једну кћер, који су сви стекли имена у науци, али од којих Елизе је највише прославио име породице Реклиа.

Још као ђак Елпзе Рекли почео се бавити географијом, слушајући предавања на протестанском универсптету у Монтобану (1849—1450), и у Берлину, код познатога немачкога географа Карла Рихтера. У Француску се вратио за време државног удара Наполеона Ш, и ватрен републиканац још од 1848, он би приморан да иде из отаџбине, где није било више места за слободне људе. Тада почиње његов живот учења и лутања по целом свету, у Енглеској, Ирској, Северној п Јужној Америци. Вративши се у Париз 1857, он поче давати важне географске чланке, где се показивало еве његово огромно знање п ретка снага његова спнтетичкога духа, у „Ба Revue des deux топ4дев“, „Це Топг ди шопде“ и „Та Кеуџе де gćographie“. Из тога доба су његова мања дела „Le Guide a Londres“, „Le Voyage d' un ruisseau“, , La Terre“ u „Les Mers“

Елизе Рекли није био само сув научењак, повучен у свој кабинет и себично немаран према борбама свога доба. То је била племенита природа, чврсто уверен да су слобода п правда два циља културнога човечанства, п већ 1866 он постаде члан Интернационале. Пошто се у опсади Париза борио као прост војник п ваздухоиловац, он узеде учешћа у Комуни. Заробљен, он би 0суђен на седам година робије и депортацију у Нову Каледонију. Цела учена Европа узбунпи се противу те сурове осуде. Највећи представници науке п књижевности из целога света, са Дарвином на челу, потџисаше апел на француску владу, п у феоруару 1872 већ заточени Рекли буде прогнан само из Француске.

За све време до амнестије комунараца 1879, он је живео у Италији, п у Швајцарској у Лугану и на обалама Леманскога језера. У Женеви се спријатељио са Бакунином и Кропоткином и ушао у анархистички покрет. Он је био. анархист по своме уверењу да је развијао човечансто нема потребе за законе идржаве, али је увек био против атентата п насиља. И његове идеје потпуне слободе нпсу биле само голе теорије, он их је примењивао у свој живот. Његове кћери нису се венчавале ни црквеним ни грађанским браком; Елизе Рекли, као глава породице, давао им је само своје одобравање њиховој слободној љубави.