Srpski književni glasnik

MOO Ve И, 0 и

У) ОРпски Књижевни ГлАСНИК.

Деветнаест великих. свезака његовога монументал нога дела 12 ббодгарђје шиуегне! Пе утврдише његов глас научника сасвим првога реда То није голо ређање имена нити проста геолошка истраживања. Рекли је се старао да да пуну п тачну слику земље коју описује, изучавајући не само земљиште и његов утицај, утицаје климе п атмосфере. но проучавајући као филозоф, као уметник, служећи се историјом, етнографијом, лингвистиком, трговачком статистиком да што боље нацрта земљу п човека. на њој. „Овуда, вели он, налазио сам се код своје куће, у својој земљи, код људи, моје браће. Не верујем да сам се дао повести икојим другим осећањем сем осећањем симпатија и поштовања за све стаповнике велике отаџбине. На. тој кугли која се тако брзо окреће у простору, зрицу песка лосред огромности, вреди ли труда међусобно се мрзети 7“ Рекли је поред свега тога био одличан стилпет, и поједине етране његова дела имају знатну књижевну вредност.

Због својах убеђења, није могао добити катедро ни на јелном университету, п тек 1894 постаде професор упоредне географије на Новом Университету у Брислу. Он је живео врло просто, дајући све што му је било: сувишно сиромасима. Вели се да никада није више од једнога дана чувао златне медаље, које је добијао за научна дела. То је у исти мах био живот и једнога великога научника пи једног апостола.

Рекли је у своме делу писао са великим п нарочитим симпатијама за српски народ, боље но што би и јелан Србин могао учинити. Његова књига „Иланина“ преведена. је на српски, и изишла у излању Српске Књижевне Задруге, али на жалост недостојно и глупо пензурисана.

И И СЛТРА ВКА. У прошлој, свесни, на страни 952, у „Уметничком Прегледу“, поткрала се једна грубља погре шка која квари смисао целе реченице. У првој вретп. одозго стоји „и с којих букета“, а треба „се којих букте и...“

ВлАСПИК, „IP. Војислав Вељковић, УРЕДНИЦИ, ПАВЛЕ Поповић, и Др, Јован ОкеРлИЋ.