Srpski književni glasnik

86 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Пошто се обредише неколико пута жеженицом, која им отвори ћеиф и учини их .рахат, рећи ће домаћин: — А ако Бог да7 И куд сте били накастили ноћест... — Оно, како да ти кажем, брате! Тамо куд, до у ту Површ, до добрије“ људи. Мука и невоља за вратом, ua ћера п како ти се неће. А нико не бјежи од печене погаче, нити без нужде ломп врат о 'вакој вијавици. А ми к'0 велимо: сјутра је тамо горје дости кршњака, па... — E, ere видиш! А и ја так' исто морам поћее да пђем до у варош — Касабу. Није ми још стигло пиће, па ми га треба доћерат'. Тодоре, опреми коње п метни мјешине, па да иђемо полагано, помолећи Бога не би ли што раније стигли! Сјутра ће п гости и званице ба'нут, па је срамота да нас изненаде. -— А вас двојица намјерника сједите и бидните сербез к'о да сте у својој кући! — Чујте ви, жене,. немојте да ови људи понесу жаовицу па вас, но им скунаторите што да заложе па им прострите нека почину! Знам: гладни су и уморни људи, к'о изломили се низ те Ђавоље распутице; није чудо и да су млади и здрави, а некмо ли стари ђутуруми. Кад иг је намјера нанијела на моју кућу ноћес уочи сјутрашњега годета, немојте да иг ве оглушите, и да ми се што образа такне, те да нас Бог и сјутрашњи год покара! То вам кричим по сваки начин, да јадне

нијесте, — и немојте рећ' е вам каз'о нијесам!.. А ти, Сава, иди горје у стаје, болан! Прича ми кум Крсто да је за неколике ноћи слушао ђе „завијају вуци — уста

им се скаменила! па се бојат' да не бидне каква зијама. Додај ми, дијете, ту кабаницу, па да се креће више!...

заврши домаћин Илија.

— Коњи су азур. Ајлемоте!.. повика Тодор, средњи брат Илији, помоливши главу кроз кутња врата.

— Ето ме сад. Ајде, Сава!.. Ви, жене, пазите те мусафире, к'о што сам вам казо! И добра ви ноћ!

— Била ви на помоћ!.. гласпуше се три женска . грла у исти мах, а најмлађа невјеста се лучем у руци испрати оба. Ђевера п мужа до на врата, одакле им стаде