Srpski književni glasnik

У ЈУЛУМ ЗА ДУЛУМ. 87

“o gdjeramnrı док узјашу. Илија и Тодор опкрочише два јајећака пи одјездише Касаби, а Сава окрену пјешки к бравима у појате, које бијаху далеко одатле једно пола сата хода. Прп иззаску улучи згоду те иза довратка уштину своју младу за једру, набреклу мишицу, и рече полугласно: „О'ли доћ' 7“

— Пошто полијежу, ако могбуднем од кише... одговори шапатом невјеста, и прожма је кроз срце и џигарице па јој удари у слијепе очи нека муњевина да се сва зажагри и зајапури као крмез. Затворивши врата, врну се к огњишту, па, да би од евојих јетрва забашурила нагло узбуђење и врпољ, уздахну:

— Ох, што је ружно вријеме надвору! Помешће се „блато“ и „Брато“ (тако је звала ђевера Илију и Тодора)...

— — Бог нек им бидне у помоћ и сјуграшњи златни светац Димитрије — за велику милос' п славу њи'ову!.. замолитва Илијница, прекретивши се тако невјешто као да гони мухе са себе. А за тим принесе пред просјаке једну начетвороножену синијетину и на њу им метну просена хљеба, мало соли, неколико чмањка кртоле и три четири главице лука.

— Ето, па ждерите, и не 'рњајте ми се ту да ми се ђеца страше и блањују, ушљиве наказе да би ли — и кад вас ђаво нанесе ноћес да нам досађујете!.. продрије се оштроконђа набусито на јаднике, а међу очима јој се набра гука колико миш пуваћ — бутумвези као у вјештице.

Просјаци се згледаше у чуду, па, чисто не вјерујући да добро чују на уши, прекретише се, примакоше к јадо-трпези и сташе јести. Узалуд се осврташе: е да још што из зенђил-дома уочи креног имена. Жвакаше, жвакаше ; натукоше зазубице, па и престаше. Понова се прекретише: „Да Бог поможе и анђели божи!“ па се измакоше; а Савиница дође те диже спнију и покупи мрве испред њих. |

: (Свршиће се.) НЕВЕСИЊСКИ,