Srpski književni glasnik

з Кроника о ВЛАДАВИНИ КАРЛА 1Х. је

ТЕ није тако лако решити; јер, према временима, појмови су се много изменили о истим делима.

Тако, око 1500 убиство п тровање нису изазивали исто гнушање које изазивају данас. Племић је убијао свога непријатеља на превари; молпо је за помиловање, добијао га је, поново је ступао у друштво, п нико није ни помишљао да га зато гледа попреко. Покадшто, шта више, ако је убиство било последица праведне освете, о убици се говорило као што се данас говори о неком добро васпитаном човеку, кад у двобоју убије какву хуљу која га је љуто увредила.

да мене је дакле јасно, да о делима људи из ХУ]Ј века не треба судити по нашим по мовима из ХТХ века. Што је злочин у доба усавршене цивилизације, то је само црта смелости у доба цивилизације мање напредне, а можда похвално дело у доба варварства. Суд који је право донети о истом делу мора се, то је јасно, мењати п према земљама, јер између народа и народа пма толико разлике колико између једног века и другог!

Мехмед-Алија, коме су мамелучки бејови спорили власт у Египту, позове једнога дана главне прваке ове народне војске на гозбу у свој двор. Кад су ушли, врата се затворише, Арнаути их из заклона на терасама побише из пушака, и од тада Мехмед Алија влада сам у Егинту.

Ми ипак одржавамо везе с Мехмед-Алијом; њега Европљани шта више уважавају, а у свима новинама називају га великим човеком: веле да је добротвор Египта. Међутим, има ли чега одвратнијег но побити људе без одбране. Истина, замке ове врете допуштају обичаји земље и немогућност да се циљ постигне друкчије. У тим се приликама примењује Фигарово начело: Ма, per Dio Гата!

1 Зар се ово правило не би могло проширити и на поје-

динце г и зар је син једнога лопова, који краде, толико исто крив колико и васпитан човек који лажно банкротира,г