Srpski književni glasnik

КРОНИКА О ВЛАДАВИНИ КАРЛА 1Х.

ПОРЕ ДГ ЈОВО. |

Прочитао сам ових дана велики број мемоара и памфлета који се тичу краја ХУТ века. Из свега што сам прочитао хтео сам да начиним један извод, и ово је тај извод.

Ја у историји волим само анегдоте, а међу анегдотама најрадије читам оне у којима мислим да ћу наћи истиниту слику живота пџ карактера једне извесне епохе. Овај укус није врло отмеп; али, признајем на своју ерамоту, ја бих радо дао Тукидида за аутентичне мемоаре

Аспазијине или кога роба Перикловог; јер мемоари, који.

су поверљиви разговори писца с његовим читаоцем, једини дају верне слике човека, које ме забављају п које ме занимају. Појам о Французу из ХУГ века нећете добити читајући Мезереја, него читајући Монлика, Брантома, од Обињеа, Тавана, Ја Ну, итд. Стил ових писаца савременика. казује вам колико и њихова причања.

На пример, читам у Звезди ову кратку белешку:

„Госпођица од Шатонефа, једна од љубазница краљевих пре његовог одласка у Пољску, удаде се из љубави за Антинотија, Флорснтинца, старешину веслача. на галијама у Марсељу, и кад виде да је развратник, уби га мушки својим рођеним рукама.“

Помоћу ове анегдоте и толиких других, којих је Брантом пуп, ја сам створио у својој памети један карактер и оживео једну жену са двора Хенрика 11.

Мени се чини да је занимљиво поредити овај живот с нашим, и запазити у овом последњем опадање јаких страсти у корист мира а можда и среће. Остаје још да се зна, јесмо ли ми бољи од наших предака, и то пи-