Srpski književni glasnik

и

”

HPOHNHKA O BIARABHHHU КАРЛА 1Х. 95

> Ја ћу дати, са највећом екромношћу, објашњење Ње загонетке.

Колињи је у три маха преговарао са својим владаоцем као са себи равним : то је био разлог да га краљ мрзи. По емрти Јованке од Албрета, пошто су два млада владара, краљ Наваре и кнез од Кондеа, билп и сувише млади да буду од утицаја, Колпњп је стварно био једини вођа протестаната На случај његове смрти, оба владара, усред непријатељског логора, и тако рећи заробљеници, били су у власти краљевој. И тако Колињијева смрт, Колињијева једино, била је од важности за утврђивање моћи Карлове, који можда не беше заборавио речи војводе од Албе: до једна рибља глава вреди више но десет

хиљада жаба.

Али ако би се једним ударцем могао опростити и адмирала и војводе од Гиза, краљ би очевидно постао неограничени господар.

Ево на шта се морао решити: да нареди да убију алмирала, или, ако хоћете, да накричи ово убиство војводи од Гиза, а затим да оптужи војводу као убицу, објављујући да ће га предати осветп хугенота. Зна се да се војвода од Гиза, крив или не за покушај Маревелов, нагло уклонио из ПЏарпза, п да су протестанти, које је краљ привидно штитио, осули претњама против кнежева из дома Лоренског.

Народ париски био је у то доба страшно фанатичан. Грађани, уређени војнички, образовали су као неку народну гарду, која је могла латити се оружја на први знак за узбуну. Колико је војвода од Гиза био драг Парижанима због свога оца и са евојих сопствених ос0бина, толико су им хугеноти, који су их два пут опсађивали, били. мреки. Наклоност коју су ови последњи уживали на двору, у тренутку када се једна краљева сестра удавала за једног владара њихове вере, удвојила је њихову охолост и мржњу њихових непријатеља. Укратко, ловољно је било да се“ један вођа стави на