Srpski književni glasnik

96 СРпски Књижевни PMACIMMBE., чело ових фанатика и да им викне: Удрите, па да сви скоче да кољу своје земљаке јеретике.

Отеран са двора, гоњен претњама краљевим и протестантским, војвода је морао тражити ослонца у народу. Он је искупио старешине народне гарде, казао им је да. постоји нека завера јеретика, наговорио их је да их истребе пре но што завера букне, и тек тада емишљен је покољ. Како је између плана п извршења протекло само мало часова, то је лако објаснити тајанственост која је заверу пратила и тајну коју су толики људи тако добро очували што би иначе изгледало врло чудновато, јер се тајне шире врло брзо у Паризу.'

Тешко је одредити каква је удела имао краљ у покољу; ако га није одобравао, извесно је да га није епречавао. После два дана убијања п насиља, он се изјасни против свега што је почињепо и хтеде обуставити покољ,“ Али беснило народа бете распаљено, п оно се не стишава са мало крви. Њему је требало преко шездесет хиљада жртава. Бладалац би приморан да се преда бујици која га је понела. Он опозва своје заповести за престанак покоља, и ускоро издаде друге да се убијање настави по целој Француској.

То је моје мишљење о Вартоломијској ноћи, и износећи га ја ћу рећи се лордом Бајроном:

I only say, suppose, this supposition. (Дон Жуан, песма ], стр. ГХХХУ).

(Наставиће се.)

ПрРОСПЕР МЕРИМЕ.

( Превео с француског Д. Л. Ђокић).

! Наполеонове речи 7 Он је приписивао убиство Колињија и покољ војводи од Гиза и кнежевима из дома Лоренског.