Srpski književni glasnik

ПЕСМА СА ХВАРА.

Мирише ваздух, пун страсти и бола; Мирише море. Свуда месечина,

А завалила се сребрена пучина,

Ко млада жена успавана гола.

Шуморе вали!.. Какве су то речи г

О, ко ће знати! Но, ослушни: јасно

Не чини л' ти се, да ту пати страсно, Скривено негдје, душа и бол нечи!...

Ил“ је то моја животна потреба, Да у свем ћутим део душе моје Па и шум морски, мирис, мислим то је

Биће што страда, што чезне, што треба ! .. ... Чуј опет!.. Јеца око хрида голи'; А ваздух мирише у страсти и боли!..

ЈАКОВ ШАНТИЋ.